Нико ме не познаје
осим неба
и ово мало душе
што ми треба.

Вежем нитима
поломљену снагу,
и стрпљиво стојим
на познатом прагу.

Под небеском капом
љубав је знак,
тишина дише
као тихи мрак.

Нико ме не познаје
осим неба
и ово мало душе
што ми треба.

Задрхтим... осетим
дах ветра по лицу,
сузама будим
нову, рањену птицу.

Вежем нитима
поломљену снагу,
и стрпљиво стојим
на познатом прагу.

И нико ме не познаје
осим неба
и ово мало душе
што ми треба.